Ново истраживање показује да је људска активност смањила популацију животиња за 70 одсто током последњих 50 година. Неке врсте су биле посебно рањиве у последњих неколико година. Читајте даље да бисте сазнали зашто Светски фонд за дивље животиње каже да „светла трепере црвено“ о опадању дивљих животиња, које области су доживеле највеће смањење и зашто промена екосистема има велике импликације на људе.
1
Организација издаје црвену узбуну
Глобална популација дивљих животиња опала је у просеку за 69 одсто од 1970. до 2018. године, према Светском фонду за дивље животиње-УК, чији се Извештај о живој планети објављује сваке две године. Пре две године, пад је био 68 одсто. Пре четири године било је 60 одсто. Укупан губитак је еквивалентан нестанку људске популације у Европи, Америци, Африци, Океанији и Кини, наводи се у извештају. Људи су изазвали пад прекомерним развојем и крчењем шума, што је довело до губитка природних станишта животиња и загађења. А последице неће осетити само животиње — елиминација тих природних станишта могла би да осујети напоре у борби против климатских промена. „Светла трепћу црвено“, саопштила је организација.
2
Област са највећим падом
Индекс живе планете прати промене у дивљини широм света, прикупљајући извештаје о 32.000 популација од 5.230 животињских врста. У Јужној Америци забележен је највећи пад дивљих животиња — популација животиња је опала за 94 одсто за пола века пошто су биолошки богата подручја попут Амазона уништена људским развојем. „Овај извештај нам говори да је највећи пад забележен у региону Латинске Америке, где се налази највећа прашума на свету, Амазон“, рекла је Тања Стил, извршна директорка ВВФ-УК. „Стопе крчења шума тамо се убрзавају, одузимајући овом јединственом екосистему не само дрвеће већ и дивље животиње које зависе од њих и способност Амазона да делује као један од наших највећих савезника у борби против климатских промена.
3
Шта је са САД?
Број врста дивљих животиња опао је за 20 одсто у Северној Америци и 18 одсто у Европи, наводи се у извештају. Али то није добра вест: мањи бројеви су због чињенице да је већи део природног окружења у тим областима већ био експлоатисан. У другим деловима света број дивљих животиња је опао за 66 процената у Африци и 55 процената у Азији и Пацифику. ае0фцц31ае342фд3а1346ебб1ф342фцб
4
Најпогођеније врсте
Највише су погођене врсте на бази воде. Скоро 1.400 врста слатководних риба, гмизаваца и водоземаца је у просеку смањено за 83 одсто.
5
Светски лидери 'Нестали у акцији'
„Највећа брига за нас нису само бројеви“, рекао је Стил. „Чињеница је да нема апсолутно никакве акције — светски лидери недостају у акцији. „Упркос науци, катастрофалним пројекцијама, страственим говорима и обећањима, горућим шумама, потопљеним земљама, рекордним температурама и расељеним милионима, светски лидери настављају да седе и гледају како наш свет гори пред нашим очима“, додала је она. „Клима и природна криза, њихове судбине испреплетене, нису нека далека претња коју ће наши унуци решити технологијом коју тек треба открити. У децембру је предвиђено да се скоро 200 земаља састане у Монтреалу на самиту УН о биодиверзитету како би се поставили нови циљеви за заустављање опадања дивљих животиња до 2030. године. Ниједан од циљева постављених за 2020. није испуњен.
Мицхаел Мартин Мајкл Мартин је писац и уредник из Њујорка чији је садржај о здрављу и начину живота такође објављен на Беацхбоди и Опенфит. Аутор доприноса за Еат Тхис, Нот Тхат!, такође је објављен у Њујорку, Арцхитецтурал Дигест, Интервиев, и многим другим. читати више
